Slasni i sočni burgeri - nekad i sad

Burgeri se smatraju omiljenom hranom u Americi. Njihovi restorani prosečno prodaju 75 burgera u sekundi. Nema dilema da on zauzima jedinstveno mesto u svakodnevnom životu stanovnika Amerike. 

Razmislite… Ovaj legendarni sedvič je, kao retko koja druga hrana, svuda prisutan, o njemu se piše, njega ne zaobilaze u filmovima i serijama, nude ga svi - od kioska brze hrane, preko pabova, do ekskluzivnih restorana. Burgeri su upravo ti oko kojih se često pokreću pitanja i teme kao što su: masovna produkcija, globalizacija, trendovi, dominacija zapadnjačke kulure…

Razlog je jasan - sočno, savršeno grilovano mleveno goveđe meso, meka zemička sa susamom i ukusni prilozi. Sasvim dovoljno.

Istorija sočnog burgera

Ali, odakle tačno potiče ovaj ukusni sendvič sa govedinom?


Sve vreme govorimo o Americi pa se može steći utisak da je Amerika kolevka burgera, ali to nije sasvim tačno. Kažemo „sasvim tačno“ jer kolevka burgera neće ni biti ikada tačno utvrđena, mnogo je različitih priča, a premalo verodostojih podataka i dokaza. Navešćemo vam najbitnije (i najinteresantnije) podatke, ali ipak nedovoljno ispitane.


 - 1.vek nove ere - Rim


Zabeleženo je da su Rimljani u prvom veku nove ere, pravili jelo od mlevenog mesa sa dodacima pinjola, garuma (fermentisani sos od ribe), vina i bibera. Može se reći da je ovo preteča burgera.


- 13.vek nove ere - Stepe


Mongoli su bili žestoki konjanici, a poznato je da su stavljali meso ispod sedla kako bi tokom dugog jahanja smekšalo. Tako omekšano i, takoreći savlemeno, bilo spremno za obradu i pripremu jela sa raznim začinima.


 - 1747. godina - London


Te godine objavljena je knjiga The Art of Cookery made Plain and Easy, autorke Hannah Glasse. U svojoj kulinarskoj knjizi, autorka je, između ostalog, opisala dimljenu kobasicu, koja se pravi od mlevenog junećeg mesa, bibera, karanfilića, muškatnog oraha, belog luka, sirćeta, soli, crvenog vina i ruma. Po sastojcima i načinu pripreme, ako izuzmemo oblik, veoma podseća na burger kakav danas poznajemo.


- 1802. godina - Oksford


Najčuveniji leksikon engleskog jezika opisuje hamburški biftek kao tvrdo parče slane, mlevene govedine, često blago dimljene, pomešane sa lukom i prezlama.


- 1845. godina - Virdžinija


G. A. Coffman stvorio je i patentirao svoju mašinu za mlevenje mesa.


 - 1885. godina - Njujork


Frank i Charles Menches, koji su prodavali svinjske kobasice na sajmu u Hamburgu (grad u državi Njujork), ostali su u jednom trenutku bez kobasica, te su počeli da stavljaju goveđe meso u hleb i to prodavali kao sendvič. Mnogi tvrde da je upravo ovo trenutak nastanka burgera.


- 1885. godina - Viskonsin


Charlie Nagreen, poznatiji kao „Hamburger Charlie“, poznat po tome što je ćufte od govedine stavljao u hleb, kako bi njegovi kupci mogli da jedu i hodaju istovremeno. Ovo je već burger (ili hamburger) kakav i danas kupujemo.

Burgeri danas

Nakon kontroverzi oko nastanka, danas burgere najčešće povezujemo sa određenim kulinarskim stilom poznatim kao fast food ili brza hrana. Burger je postao jedan od simbola modernog doba i brzog načina života, a posebno simbol Sjedinjenih Američkih Država. Ono što je pica u Italiji ili suši u Japanu, to je burger u SADu.


Danas postoje brojne varijacije koje odstupaju od osnovnog recepta. Razlikuju se po vrsti mesa od koga se prave, po prilozima, obliku… Tako su i nastale različite vrste burgera, a samo neke od njih su: čikenburger, čizburger, čili burger, vegi burger…

Najbolji burgeri u Beogradu - Rustic GastroPub

U Srbiji ovaj slani užitak takođe postaje neizostavan deo ponude svakog restorana brze hrane, ali i otmenih restorana i pivnica.


Naš predlog je #Burger Rustic Gastro Pub® original - 100% govedje meso, zelena salata, slanina, pečurke i tajni sos.




Pročitajte još: